Uroš Čulić – Old School / CDS

 

Uroš Čulić je još jedan od momaka koje ne treba posebno predstavljati. verovatno jedan od najboljih srpskih BJJ boraca, ponikao u Žerjal Timu, sada trener i takmičar Old School BJJ akademije. U narednim redovima odgovoriće nam na dosta interesantnih pitanja o svojim počecima, iskustvima i planovima.  


Pozdrav Uroše, reci nam, za početak, kako si došao u kontakt sa borilačkim veštinama, odakle interesovanje? I kako si i kada prvi put odlučio da počneš da se baviš brazilskom džiudžicom?

Uroš:

Pozdrav i vama! Još od malih nogu sam voleo borilačke sportove, ali sve do srednje škole nisam imao priliku da ih treniram. Kada sam zbog čestih upala ušiju morao da napustim vaterpolo odlučio sam da krenem da treniram rvanje, voleo sam ovaj sport ali mi je u njemu uvek nešto falilo. Posle neke 3 godine treniranja par nas sa treninga je ostajalo kako bismo se „davili“, tada nismo ni znali da smo radili neki naš stil BJJ-a. Video sam da mi „davljenje“ dobro ide pa sam odlučio da malo istražim gde bih mogao da se usavršim na ovom polju.

Gde si počeo da treniraš, kako si birao klub gde ćeš da treniraš?

Uroš:

Gledajući Jovana Žerjala kako demonstrira tehnike iz BJJ-a na SOS kanalu shvatio sam da su elementi ovog sporta upravo ono što mi je nedostajalo u rvanju. Takođe, dominacija boraca sa bazom iz BJJ-a u MMA sportu me je podstakla da odem u Žerjal tim, koji je tada bio ubedljivo najbolji BJJ klub u Srbiji. Odmah posle prvog treninga sam se zaljubio u BJJ i nisam prestao da ga treniram do danas, to je bilo pre više od 10 godina.

 

Kakva su tvoja iskustva iz drugih borilačkih sportova?

Uroš:

Kao prvo bih rekao da nisu svi borilački sportovi jednaki, neki su manje a neki više primenljivi u realnim situacijama, iziskuju različite nivoe fizičke spremnosti i svaki borilački sport ima neke svoje nedostatke.Kao što sam rekao ranije, trenirao sam rvanje i smatram da je ovo odličan sport koji razvija i duh i telo u velikoj meri. Takođe, trenirao sam i boks, veoma kratko – svega par meseci, ali i ovo je sport za koji sa sportskog stanovišta imam samo reči hvale, jedina mana mu je veliki broj potencijalnih udaraca u glavu koje bokser može da zadobije tokom svoje karijere. MMA nikada nisam trenirao ali je on definitivno najkompletniji borilački sport.

 

Dosta si se takmičio u inostranstvu, reci nam više o ostvarenim rezultatima?

Uroš:

Najviše puta sam bio u Lisabonu, u kome se svake godine u januaru održava IBJJF evropsko prvenstvo.Tamo sam osvajao medalje, kao plavi, ljubičasti i braon pojas, dok se kao crni još uvek nisam takmičio. Što se tiče IBJJF prvenstava, kao braon pojas sam bio i prvak otvorenog prvenstva Rima. Takođe sam se takmičio i na FILA (sadašnja United World Wrestling federacija) evropskim i svetskim prvenstvima sa kojih imam osvojenih sedam medalja, od kojih su 3 zlatne, jedna od ot tih zlatnih medalja je sa svetskog prvenstva u Poljskoj. U 2015.sam bio i u Abu Dabiju na World Pro svetskom prvenstvu, s obzirom da sam ranije iste godine pobedio na kvalifikacionom turniru u Beogradu.

 

 

Nosilac si crnog pojasa, od koje godine, ko ti je dodelio majstorsko zvanje?

Uroš:

U decembru 2015.sam odlučio da otputujem u Rio de Žaneiro (Brazil) kako bih se spremio za evropsko prvenstvo, ali s obzirom da sam se tamo povredio samo 10 dana pre nego što ću se vratiti u Beograd nisam mogao da nastupam na takmičenju. Međutim, put nije bio uzaludan zato što mi je pred moj odlazak, u januaru 2016. Ricardo Vieira (višestruki svetski šampion u BJJ i jedan od dvojice glavnih trenera u Checkmat timu) dodelio crni pojas.

Šta bi još mogao da nam kažeš o svom boravku u Brazilu? Možeš lida napraviš neku paralelu između treniranja u Brazilu i Srbiji, njihovih I naših boraca?

Uroš:

Ja sam u Brazilu bio dva meseca i skoro svakog dana sam trenirao 2 puta dnevno, u prvih mesec dana odlaska na treninge na svakom treningu sam video barem jednog crnog pojasa koga do tada nisam video ranije. Broj boraca koji cirkuliše kroz salu je ogroman, zato što pored stalnih članova često dolaze i borci iz drugih gradova Brazila, kao i veliki broj stranaca koji su bili u Riu iz istog razloga kao i ja. Treninzi se održavaju 4 puta dnevno i sala je jedino nedeljom zatvorena, a na treningu koji se održava u 7 ujutru neretko se dešava da je sala toliko puna da mora duže da se čeka na red kako bi se neko borio nego što je sama dužina borbe. Nivo boraca je veoma dobar, ali svi najbolji borci iz Checkmata, čim krenu da postižu veće uspehe, se sele u SAD i treniraju u filijali kluba koja je u Kaliforniji. Postoji i veliki broj momaka i devojaka koji potiču iz jako siromašnih porodica pa im je iz tog razloga BJJ jedini spas, zbog čega i treniraju veoma posvećeno. Jedan od takvih momaka je i Sandro Vieira, koji ima 30-ak i trenira BJJ više od 20 godina, na svetskom nivou ne tako poznat borac ali apsolutna legenda Checkmat ekipe. On je ubedljivo najbolji borac sa kojim sam imao prilike da rolam. Takođe bih rekao da sam sa svima u sali imao odličan odnos i veoma mi se svideo mentalitet brazilskih boraca.

Jedan si od instruktora na međunarodnom BJJ kampu u Crnoj Gori, u Morača jiu jitsu house-u? Možeš li da nam kažeš nešto više o tome?
Uroš:
Kamp se održava u Baru i traje od 18. jula do 15. avgusta. Prošle godine sam prvi put tamo radio kao trener i veoma mi se dopala atmosfera kao i momci koji su u organizaciji. Treninzi se održavaju 2 puta dnevno i svi borci su smešteni zajedno u jednoj kući, najviše ima ljudi iz Danske s obzirom da momak koji organizuje kamp živi i trenira tamo. Nivo je veoma visok i svakome ko voli BJJ i dobro druženje bih preporučio ovaj kamp. Ja ću biti tamo od 18.07. – 28.07., pa ako neko ima posebnu želju da dođe dok ja držim treninge slobodno neka navrati.

Pored toga što si trener u BJJ akademiji Old School, od skoro si i instructor za BJJ u MMA klubu Car Dušan Silni, od kada traje tvoje angažovanje, kako je došlo do saradnje?
Uroš:
Old School radi standardno, ekipa nam je super i ima dosta dobrih momaka, takođe i par devojaka trenira, tako da ovim putem pozivam sve zainteresovane da nam se pridruže. Za one koji ne znaju, treninge držimo Nikola Savić i ja, a po potrebi nas menjaju i braon pojasevi Marko Gledić i Nikola Janković, mislim da je BJJ Magazin sa svima od njih i udradio intervju. Sala u kojoj vežbamo se nalazi na novom DIF-u.

 

Što se tiče CDS-a naša saradnja je nastala od skoro, zadnjih 3 meseca držim treninge u ovom klubu i mogu slobodno da kažem da imam veoma dobar odnos kako sa učenicima, tako i sa Jovanom Manojlovićem Kamenim koji je na čelu ove sportske organizacije. Atmosfera na treninzima je veoma dobra, ima puno početnika, ali i iskusnih profesionalnih boraca, tako da svako ko želi da dođe i napreduje u bilo kom segmentu MMA borenja može da dođe i pronađe svoje mesto.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost, da li planiraš još da se takmičiš, baviš više trenerskim poslom isl?
Uroš:

 

Svi moji planovi se uglavnom tiču BJJ-a i sve što radim se manje ili više vrti oko sporta koji je najveća strast u mom životu. Ja sam trener u 3 sportska kluba i sa vremena na vreme pišem članke za bjjee.com (BJJ Eastern Europe), jedan od 3 najpopularnija sajta za BJJ u svetu čiji je vlasnik moj drug Guillaume Huni, još jedan od ljudi sa kojima je BJJ Magazin imao prilike da uradi intervju. U poslednjih godinu I po dana se nisam mnogo takmičio, ali trenutno čekam na vizu s obzirom da sam dobio posao BJJ trenera u zemlji u kojoj se BJJ rapidno razvija, tako da ako sve ispadne kako treba i odem tamo imacu sve moguce uslove za trening i takmičenje i konačno ću moći rasterećen da se bavim sportom koji toliko volim.
 

Šta je po tebi najveća mana kod srpskih boraca (klubova/trenera) a šta prednost? Šta bi trebalo da uradimo da bi omasovili sport I ostvarili zapaženije rezultate na međunarodnoj sceni?
Uroš:

Kao prvo bih hteo da kažem da u Srbiji postoji veliki broj odličnih formiranih boraca, kao i mladih i talentovanih boraca. Trenerski kadar je sasvim solidan i smatram da smo kao nacija odlični u ovom sportu koji u Srbiji postoji samo nešto više od 15 godina.

 

Ja bih sada mogao da vrtim istu priču koju priča većina ljudi kada im se postavi ovo pitanje: “da treba da se ujedine klubovi, da savez treba da bude ozbiljnije organizovan, da treba da ima više takmičenja i sl.” Ali realnost je da smo iz siromašne zemlje u kojoj nema dovoljno novca ni za olimpijske borilačke sportove, a kamoli za BJJ koji je neolimpijski. Tako da je moj jedini savet za sve koji se bave ovim sportom da prate svoju strast, ne kukaju na loše uslove i koriste prilike koje im se ukažu. Svako neka se potrudi da radi najbolje što može i tako doprinese, druge nema. Posle nekog vremena popraviće se situacija i bićemo u mogućnosti da pokažemo svetu koliko smo dobri u ovom sportu. Dosta naših odličnih boraca živi u inostranstvu, nadam se da će se jednog dana vratiti sa nakupljenim iskustvima i pomoći mladim momcima da ostvare svoje BJJ snove.
Nešto za kraj?

Uroš:
Pozdravio bih sve članove srpske BJJ zajednice, zahvalio im se na zdravoj sportskoj atmosferi koju stvaraju i ohrabrio sve koji se dvoume da li da počnu da treniraju ovu veštinu koja kao retko koji borilački sport razvija karakter, krativnost i fizičke sposobnosti da to i učine! Ovo je sport kojim se čovek bavi najviše iz strasti, a to je uvek najjači motiv za postizanje uspeha.

Hvala vam na intervjuu i upravo ovo što vi radite je odličan odgovor na pitanje koje ste mi prethodno postavili! Sportski pozdrav i puno sreće u daljem radu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *